49 Поповић М. Борбе за парламентарни режим у Србији. Београд, 1939. С. 89; Чубриловић В. Историја политичке мисли у Србији XIX века. Београд, 1982. С. 282–283; Историја Српског народа. Београд. 1983. Књ. 6. Т. 1. С. 92; Екмечић М. Стварање Југославије. Београд. 1989. Књ. 2. С. 546; Живојиновић Д. Краљ Петар I Карађорђевић. Београд, 1990. Књ. 2. С. 115; Протић М. Радикали у Србији. Идеје и покрет (1881–1903). Београд, 1990. С. 17; Исти. Успон и пад српске идеје. Београд, 1995. С. 27; Исти. The Serbian Radical Movement 1881–1903. A Historical Aspect // Balcanica. Vol. XXXVI. Belgrade, 2006. P. 131, и др… Схожие оценки популярны и в мировой литературе. См., например: Dragnich A. Serbia, Nikola Pasic and Yugoslavia. Rutgers University Press. New Branswick, New Jersey, 1974. P. 70; Балканы в конце XIX – начале XX века. Очерки становления национальных государств и политической структуры в Юго-Восточной Европе. М., 1991. С. 20–22; The Serbs and their Leaders in the Twentienth Century. Ashgate Publishing Limited. Aldershot, Brookfi eld, 1997. P. 2; Павловић С. Србија. Историја иза имена. Београд, 2004 (перевод с английского оригинала). С. 98, и др.

50 Протић М. Српске политичке странке после уједињења (1918–1919) // Србија на крају Првог светског рата. Београд, 1990. С. 137… Весьма близкое мнение содержится и в: Dragnich A. The Development of Parlamentary Government in Serbia. New York, 1978. P. 106.

51 См.: Батаковић Д. Успомене Панте Драшкића у српској мемоарској литератури // Драшкић П. Мемоари / приред. Д. Батаковић. Београд, 1990. С. 19; Љушић Р. Милан Обреновић // Љушић Р. Србија 19. века. Изабрани радови. Београд, 1994. С. 142; Нова историја Српског народа. Београд; Лозана, 2000, и др.

52 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война // Русские о Сербии и сербах. СПб., 2006. С. 526.

53 Погодин А.Л. Славянский мир. Политическое и экономическое положение славянских народов перед войной 1914 г. М., 1915. С. 337.

54 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война… С. 510.

55 Мале А. Дневник са српског двора. 1892–1894 / прев. и приред. Љ. Мирковић. Београд, 1999. С. 204.

56 Дарам М. Кроз српске земље (1900–1903) / прев. и погов. написао В. Милановић. Београд, 1997. С. 140.

57 Тодоровић П. Крвава година / приред. Л. Перовић. Београд, 1991. С. 90.

58 См.: Протић М. Српске политичке странке после уједињења (1918–1919)… С. 137; Нова историја Српског народа. С. 188, и др.

59 Љушић Р. Политичке генерације у Србији // Српске политичке генерације. 1788–1918. Београд, 1998. С. 9–35; Столић А. Страначка генерација 1878–1903 // Там же. С. 105–113.

60 Stokes G. Politics as Development. The Emergence of Political Parties in Nineteenth-Century Serbia. Durham; London, 1990. P. 201.

61 См.: Јовановић С. Влада Милана Обреновића. Београд, 1926. Књ.1. С. 25: Протић М. Успон и пад српске идеје. С. 109; Вебер А. Идеи к проблемам социологии государства и культуры // Вебер А. Избранное: кризис европейской культуры. М., 1999. С. 86–89.

62 Stokes G. Politics as Development… P. 297; Согрин В.В., Патрушев А.И., Токарева Е.С., Фадеева Т.М. Либерализм Запада. XVII–XX века. М., 1995. С. 66.

63 АС. Фонд Стојана Новаковића. Бр. 548. Л. 1.

64 О реформаторской деятельности напредняков подробнее см.: Petrovich M.B. A History of Modern Serbia. 1804–1918. New York; London, 1976. Vol. 2. P. 416; Трифуновић М. Историја

Радикалне странке (Oд постанка до 1903.). Београд, 1995. С. 84; Батаковић Д. Србија на Западу: о француским утицајима на политички развој модерне Србије // Сусрет или сукоб цивилизација на Балкану. Београд, 1998. С. 317; Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији. 1903–1914. Београд, 1998. С. 59; Шемякин А.Л. Сербия на переломе. Обретение независимости и проблема модернизации (1880-е годы) // Славянские народы: общность истории и культуры. К 70-летию члена-корреспондента РАН В.К. Волкова. М., 2000. С. 228–255; Перовић Л. Милан Пироћанац – западњак у Србији 19. века // Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века. Београд, 2003. Књ. 3. Улога елита. С. 11–72.

65 Овсяный Н.Р. Сербия и сербы. СПб., 1898. С. 90.

66 Лавелэ Э. де. Балканский полуостров. М., 1889. Ч. 1. С. 204.

67 Павловић С. Србија. Историја иза имена. С. 86.

68 Подробнее об этом см.: Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Београд, 1995. Књ. 3. С. 10; Шемјакин А.Л. Либерална идеја и традиција: унутрашња борба у Србији у првој деценији независности // Српска политичка мисао. 1997. Бр. 1–2; Деспотовић Љ. Српска политичка модерна. Србија у процесима политичке модернизације 19. века. Нови-Сад, 2003. С. 193.

69 См.: Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Књ. 3; Шемякин А.Л. Никола Пашич и русские социалисты в Цюрихе (1868–1872) // Токови историје. Београд, 1997. Бр. 1–2; Трговчевић Љ. Планирана елита. Београд, 2003.

70 Об идеологии Радикальной партии подробнее см.: Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Књ. 3; Поповић-Обрадовић О. О идеолошком профилу радикала 1903–1914. // Токови историје. 1994. Београд, 1995. Бр. 1–2. С. 59–76; Мијатовић Б. Основни погледи напредњака и радикала током 80-их година XIX века // Српска политичка мисао. 1996. Бр. 1–4. С. 241–259; Шемякин А.Л. Идеология Николы Пашича. Формирование и эволюция (1868–1891). М., 1998; Мишкова Д. Сърбският радикализъм през XIX в.: страници от историята на балканския популизъм // Токови историје. Београд, 1999. Бр. 1–4. С. 36–68; Деспотовић Љ. Српска политичка модерна…; Стојановић Д. Србија и демократија. 1903–1914. Београд, 2003.

71 АСАНУ. Пашићеве хартије. Бр. 14615–1–27.

72 См.: Дюверже М. Политические партии. М., 2000. С. 116–122.

73 Шемякин А.Л. Идеология Николы Пашича. Формирование и эволюция (1868–1891). С. 165–167.

74 Јанковић Д. Рађање парламентарне демократије. Политичке странке у Србији XIX века. Београд, 1997. С. 428.

75 Медушевский А.Н. Проблемы современной демократии // Острогорский М.Я. Демократия и политические партии. М., 1997. С. 11.

76 Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Књ. 3. С. 120.

77 Тодоровић П. Огледало. Знаке из прошлости / приред. Л. Перовић. Београд, 1997. С. 206.

78 Подробнее о функционировании «радикального режима» в 1889–1892 гг. см.: Шемякин А.Л. Обреченная конституция: сербский Устав 1888 г. // Новая и новейшая история. 2002. № 4. С. 64–81.

79 См.: Поповић-Обрадовић О. Идеја и пракса уставности у Србији 1869–1914: између либералне и народне државе // Русија, Србија, Црна Гора. Хелсиншке свеске. Београд, 2000. С. 43; Шемякин А.Л. Традиционное общество и вызовы модернизации. Сербия последней трети XIX – начала XX в. глазами русских // Человек на Балканах и процессы модернизации. Синдром отягощенной наследственности (последняя треть XIX – первая половина XX в.) СПб., 2004. С. 33–35; Стојановић Д. Србија и демократија… С. 322–347; Иста. Уље на води: политика и друштво у модерној историји Србије // Димић Љ., Стојановић Д., Јовановић М. Србија 1804–2004. Три виђења или позив на диалог. Београд, 2005. С. 133.

80 Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији… С. 48.

81 Стојановић Д. Уље на води: политика и друштво у модерној историји Србије… С. 130–132.

82 Отдел рукописей Института русской литературы РАН (Пушкинского Дома). Ф. 572. Д. 44. Л. 27 об. (Белград, 3 марта 1882 г.).

83 Крстић Н. Дневник. Јавни живот. IV / приред. М. Јагодић. Београд, 2007. С. 267 (запись от 12 ноября 1895 г.).

84 РОМС. Бр. М.14.045. Ђорђевић В. Успомене: културне скице из XIX века. Књ.3. «У војсци». XI.

85 См.: Маријан В. Влада Јована Авакумовића. Покушај сузбијања радикализма у Србији. Београд, 1996.

86 Антић Ч. Кратка историја Србије. Београд, 2004. С. 83.

87 Подробнее об этом см.: Трифуновић М. Историjа Радикалне странке (Од постанка до 1903.). С. 198–200.

88 См.: Марковић С. Гроф Чедомиљ Мијатовић. Викторијанац међу Србима. Београд, 2006. С. 172.

89 Николајевић Д. Краљ Милан и Тимочка буна. Београд, 1927. С. 70.

90 Новаковић С. Бугарско-српски рат и оновремене кризе. 1885–1886. Мемоарски листићи. Београд, 1907. С. 2.

91 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война… С. 510.

92 См.: Вуксановић-Анић Д. Са капетаном д’Ормесоном 1877. 22 дана у двоколицама кроз Србију. Београд, 1980. С. 34.

93 Вейнберг Е. Сербия и сербы. Этнографический очерк // Русские о Сербии и сербах. С. 473.

94 АСАНУ. Бр. 12877. См. также: Жујовић Ј. Дневник / приред. Д. Тодоровић. Београд, 1986. Т. 1. С. 246.

95 Политички елементи у Србији пре 60. година // Самоуправа. 1941. 20. јануар. Бр. 1144.

96 Тимочка буна 1883. Грађа / приред. Д. Тодоровић и Љ. Поповић. Београд, 1986. Т. VI. С. 154 (документ 899).

97 Приватни живот код Срба у деветнаестом веку / приред. А. Столић и Н. Макуљевић. Београд, 2006. С. 74.

98 Perović L. Između anarhije i autokratije. Srpsko društvo na prelomu vekova (XIX–XXI). Beograd, 2006. S. 393.

99 Лафан Р. Срби – чувари капије. Предавања о историји Срба. Београд, 1994. С. 271.

10 °Cтојановић Д. Уље на води: политика и друштво у модерној историји Србије… С. 130.

101 Жујовић Ј. Дневник. Т. 1. С. 226.

102 Јовановић С. Осећање правде у динараца // Јовановић С. Један прилог за проучавање српског националног карактера. Виндзор, 1964. С. 43.

103 Пашић Н. Писма, чланци и говори (1872–1891) / приред. Л. Перовић и А. Шемjакин. Београд, 1995. С. 333.

104 См.: Поповић-Обрадовић О. Политичке странке и избори у Краљевини Србији 1903–1914. Прилог историји страначког плурализма // Србија у модернизацијским процесима XIX–XX вв. Београд, 1994. С. 333–348.

105 Там же. С. 344; Стојановић Д. Србија и демократија… С. 300.

106 Нова историја Српског народа. С. 189.

107 АСАНУ. «Pasic collection». Бр. 14924/22.

108 Стојановић Д. Србија и демократија… С. 259–267.

109 Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији… С. 425.

110 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война… С. 517.

111 См.: Шемякин А.Л. Народ и власть в независимой Сербии // Двести лет новой сербской государственности. СПб., 2005. С. 191–196.

112 Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији… С. 422.

113 Никифоров К.В. Парламентаризм в Сербии в XX веке // Славяноведение. 2004. № 3. С. 10.

114 Вебер А. Идеи к проблемам социологии государства и культуры… С. 91.

115 Крстић Н. Дневник. Јавни живот. IV. С. 262 (запись от 17 сентября 1895 г.).

116 Велмар-Јанковић В. Поглед са Калемегдана. Оглед о београдском човеку. Београд, 1992. С. 101.

117 АСАНУ. Бр. 10133. Стојановић К. Слом и васкрс Србије. С. 231.

118 Казимировић В. Црна рука. С. 151.

119 Подробнее о кризисе в англо-сербских отношениях см.: Растовић А. Велика Британија и Србија. 1903–1914. Београд, 2005.

12 °Cм.: Владе Србије (1805–2005). Београд, 2005. С. 201–214.

121 Ђорђевић Д. Парламентарна криза у Србији 1905. године // Историјски часопис. Београд, 1965. Књ. XIV–XV. С. 158.

122 Подробнее об истории тайной организации «Черная рука» см.: Казимировић В. Црна рука; Вишняков Я.В. Балканы: хватка «Черной руки» // Военно-исторический журнал. 1999. № 5. С. 34–47.

123 Батаковић Д. Изазови парламентарне демократије – Никола Пашић, радикали и «Црна рука» // Никола Пашић. Живот и дело. Београд, 1997. С. 316–317.

124 Љушић Р. Историја српске државности. Нови Сад, 2001. Књ. 2. Србија и Црна Гора – нововековне српске државе. С. 223; Жујовић Ј. Дневник. Т. 1. С. 179–186.

125 Цит. по: Батаковић Д. Изазови парламентарне демократије – Никола Пашић, радикали и «Црна рука»… С. 316–317.

126 Вишняков Я.В. Майский переворот 1903 г. и развитие сербской государственности // Двести лет новой сербской государственности. С. 210.

127 Цит. по: Винокуров В.С. Политическая активность офицерства в Сербии (начало XX века) // Человек на Балканах. Государство и его институты: гримасы политической модернизации (последняя четверть XIX – начало XX вв.). СПб., 2006. С. 251.

128 Батаковић Д. Изазови парламентарне демократије – Никола Пашић, радикали и «Црна рука»… С. 318.

129 Жујовић Ј. Дневник. Београд, 1986. Т. 2. С. 32.

130 Вучковић В. Унутрашње кризеу Србији и Први светски рат // Историјски часопис. Београд, 1965. Књ. XIV–XV. С. 188.

131 Јовановић С. Влада Александра Обреновића. Књ.2. С. 352.

132 Терзић С. Јован Ристић и «заветна мисао српска» (1868–1876) // Историјски часопис. Београд, 1987. Књ. XXXIV. С. 281.

133 Цит. по: Игњић С. Народни трибун прота Милан Ђурић. Ужице, 1992. С. 156.

134 Цит. по: Митровић Ј. Никола Пашић о основним питањима унутрашње и спољне политике Србије после Сливнице // Историјски гласник. Београд, 1971. Бр. 1. С. 128.

135 В «пороховом погребе Европы». 1878–1914. М., 2003. С. 375.

136 Там же. С. 379.

137 Ђорђевић Д. Царински рат Аустро-Угарске и Србије. 1906–1911. Београд, 1962. С. 270; Казимировић В. Никола Пашић и његово доба. 1845–1926. Београд, 1990. Књ. 2. С. 70.

138 В «пороховом погребе Европы»… С. 381–382.

139 Казимировић В. Никола Пашић и његово доба… Књ. 2. С. 105.

14 °Cм. Епанчин Н.А. На службе трех императоров. М., 1996. С. 345; Джунковский В.Ф. Воспоминания. М., 1997. Кн. 1. С. 477–479; Поповић Д. Пашић и Русија (Из мојих личних сећања) // Годишњица Николе Чупића. Београд, 1937. Књ. XLVI. С. 144; Раденковић Ђ. Пашић и Србија. Београд, 1997. С. 445.

141 Кузьмичева Л.В. Балканские принцессы в семье европейских монархов (К вопросу о признании равнородности черногорской и сербской династий) // Человек на Балканах. Социокультурные измерения модернизации на Балканах. СПб., 2007. С. 361.

142 В «пороховом погребе Европы»… С. 382.

143 Подробнее о заключении сербо-болгарского союзного договора от 13 марта 1912 г. см.: Ђорђевић Д. Милован Миловановић. Београд, 1962.

144 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война… С. 508.

145 Подробнее о невыполнении болгарами условий договора см.: Степанова Е.А. Ни мира, ни войны: МИД России и сербо-болгарский спор (1913) // Русский сборник. Исследования по истории России. Т. IV. М., 2007. С. 157–169.

146 Штрандман В. Балканске успомене. Београд, 2009. С. 195.

147 Пастухов А. Балканская война 1912–1913 гг. // Малые войны первой половины XX века. Балканы. М.; СПб., 2003. С. 283–284.

148 Барби А. Српске победе. Београд, 1913. С. 11–12; Штрандман В. Балканске успомене. С. 195.

149 Цит. по: Милошевић К. Од савезништва до непријатељства. Србија у Балканским ратовима 1912–1913. Београд, 2007. С. 38.

150 Мартынов Е.И. Сербы в борьбе с царем Фердинандом. Заметки очевидца // Русские о Сербии и сербах. С. 556.

151 Отдел рукописей Российской национальной библиотеки (далее – ОР РНБ). Ф. 1000. Оп. 2. Д. 1348 (Табурно И.П. Доклад о ходе Балканской войны и ее результатах. С. 9–10).

152 Мартынов Е.И. Сербы в борьбе с царем Фердинандом. Заметки очевидца… С. 558.

153 Амфитеатров А.В. Славянское горе // Русские о Сербии и сербах. С. 466.

154 Глигоријевић Б. Краљ Александар Карађорђевић. Београд, 2002. Т. I. У ратовима за национално ослобођење. С. 75.

155 Екмечић М. Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у Новом веку (1492–1992). Београд, 2007. С. 302. См. также: Радојевић М. Научник и политика. Политичка биографија Божидара В. Марковића (1874–1946). Београд, 2007. С. 78.

156 Екмечић М. Дуго кретање између клања и орања… С. 302–303; 306.

157 Водовозова Е.Н. Как люди на белом свете живут. Болгары, сербы, черногорцы // Русские о Сербии и сербах. С. 371.

158 См.: Православная жизнь русских крестьян XIX–XX веков. М., 2001. С. 330–331.

159 Цит. по: Исић М. Писменост у Србији у 19. веку // Образовање код Срба кроз векове. Београд, 2003. С. 78.

160 Ровинский П.А. Сербская Морава. Воспоминания из путешествия по Сербии в 1867 г. // Русские о Сербии и сербах. С. 90.

161 Димитријевић Л. Како наш народ живи. Белешке једнога окружног лекара. Београд, 1893. С. 24–25.

162 Ђорђевић Д. Српско друштво 1903–1914. // Марксистичка мисао. Београд, 1985. Бр. 4. С. 126.

163 Екмечић М. Стварање Југославије… Књ. 2. С. 67.

164 См.: Ђорђевић Ж. Земљишни минимум и земљишни максимум као ограничења развоја Србије у ново доба // Србија у модернизацијским процесима XIX–XX вв. С. 113–121.

165 Погодин А.Л. Славянский мир. Политическое и экономическое положение славянских народов перед войной 1914 г. С. 348.

166 Вольский Ст. Письма с Балкан // Русские о Сербии и сербах. С. 538.

167 Шацкий Е. Утопия и традиция. М., 1990. С. 230.

168 Манхейм К. Консервативная мысль // Манхейм К. Диагноз нашего времени. М., 1994. С. 610.

169 Ровинский П.А. Сербская Морава. Воспоминания из путешествия по Сербии в 1867 г. … С. 109.

170 Кожухов А.Н. Сербия и сербы // Русские о Сербии и сербах. С. 585.

171 Ровинский П.А. Белград. Его устройство и общественная жизнь. Из записок путешественника. II // Русские о Сербии и сербах. С. 74–75.

172 Цит. по: Поповић-Обрадовић О. Војна елита и цивилна власт у Србији 1903–1914. године // Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века. Књ. 3. Улога елита. С. 204.

173 Катехизис за народ српски // Златибор. Народни лист. Ужице. 17 априла 1888 г. Бр. 17.

174 РОМС. Бр. М.14.045. Ђорђевић В. Успомене: културне скице из XIX века. Књ.3. «У војсци». XXVIII.

175 Лотман Ю.М. Культура и взрыв // Лотман Ю.М. Семиосфера СПб., 2000. С. 142.

176 Каниц Ф. Србија. Земља и становништво. Београд, 1985. Књ. 1. С. 301.

177 Ровинский П.А. Сербская Морава. Воспоминания из путешествия по Сербии в 1867 г. … С. 92.

178 Там же. С. 109.

179 Ровинский П.А. Белград, его устройство и общественная жизнь. Из записок путешественника. II … С. 74–75.

180 О происхождении этого термина и его изначальном значении см.: Тананаева Л.И. Сарматский портрет. Из истории польского портрета эпохи барокко. М., 1979. С. 154–155.

181 Ровинский П.А. Белград, его устройство и общественная жизнь. Из записок путешественника. II … С. 75.

182 См.: Angyal E. Swiat slowian’skiego baroku (перевод с венгерского оригинала на польский язык). Warszawa, 1972. S. 327–331.

183 Ключевский В.О. Афоризмы. Исторические портреты и этюды. Дневники. М., 1993. С. 67.

184 Чириков Е.Н. Поездка на Балканы. Заметки военного корреспондента. М., 1913. С. 23, 28.

185 Цит. по: Лафан Р. Срби – чувари капије… С. 275.

186 Кузьмичева Л.В. Сербия между Западом и Востоком (поиски пути государственного строительства в XIX веке) // Актуальные проблемы славянской истории XIX и XX вв. К 60-летию профессора Московского университета Г.Ф. Матвеева. М., 2003. С. 76. 187 ОР РНБ. Ф. 452. Оп. 1. Д. 277. Л. 8–8 об. (П.А. Кулаковский – Ап. А. Майкову. Белград, 18 октября 1880 г.).